Kako koristiti emocije u marketing kampanjama

Svakodnevno pročitate, vidite ili čujete na hiljade poruka. Način na koji primate te poruke je različit. Do jednih stižete aktivnim pristupom, dok druge pokupite pasivno, ne koristeći svoja čula, niti bilo kakav napor da dođete do njih.

Važnije pitanje od toga koliko informacija primite je koliko ste tih informacija zapamtili? Šta ćete odgovoriti kada vas neko na kraju dana pita šta ste danas radili? I naravno, zašto ste baš te događaje upamtili? Odgovor na sva ova pitanja su EMOCIJE, jer su one te koje nas pokreću.

Emocije u marketingu

 

Veza između viral marketinga i emocija je velika i neraskidiva. Budući da viralni marketing potiče od reči virus jasno vam je da se viralne poruke brzo šire i inficiraju svakog sa kim dođu u kontakt. Ključna stvar je da se informacije brže dele ukoliko čovek ima jaku emocionalnu vezu sa porukom. Ta poruka ga može iznenaditi, razbesneti, uznemiriti, zbuniti ili ga učiniti srećnim.

Emocije su veoma važan deo socijalne komunikacije. Mi, kao ljudi, imamo potrebu da delimo naša emocionalna iskustva, jer na taj način održavamo naše društvene odnose i iskazujemo našu individualnost. Na osnovu istraživanja univerziteta u Indijani utvrđeno je šest primarnih emocija koje utiču na deljenje viralnih poruka. Te emocije su iznenađenje, radost, strah, tuga, bes i gađenje.

  •         Iznenađenje – najčešća emocija koja se koristi u viralnim porukama. Najčešće se kombinuje sa drugim primarnim emocijama.
  •         Radost – Ova emocija je preporučljiva za manje bitne ili zabavne brendove, kao i za brendove koje žele da obnove sliku o sebi. Takođe se ova emocija koristi za proizvode koji promovišu unapređenje uslova života.
  •         Tuga – Sve akcije koje traže hitnu reakciju zbog nesrećnih događaja koriste ovu emociju. Za prikupljanje pomoći za ugoržene u poplavama u našoj zemlji sve internet stranice, slike i video poruke služile su se ovom emocijom. Problem je što ovakve poruke dovode do kratkoročnih reakcija, pa je potrebno ovu emociju kombinovati sa drugim, kao što je, na primer, nada.
  •         Bes – Pogodan je za kampanje koje zahtevaju hitnu reakciju na neku situaciju koju su ljudi iskusili na tržištu ili na širem polju. Kao i tuga, bes je prolazna emocija i zbog toga se ne treba koristiti za dugročne kampanje. Isto tako, ukoliko se radi o nekim složenim pitanjima, ovu emociju bi trebalo zaobilaziti. Jedan od primera kod nas je keruša kojoj su odsečene šape, što je izazvalo burne reakcije. Međutim, taj događaj je danas skoro zaboravljen.
  •         Strah – Ova emocija izaziva najjače reakcije kod ljudi. Psiholozi smatraju da nas upravo ova emocija pokreće. Takođe ima kratkoročan efekat, ali je treba pažljivo koristiti, jer ukoliko se pretera može dovesti do totalno suprotnih efekata.
  •         Gađenje – Ova emocija se najčešće koristi kod mladih muškaraca. Trebalo bi da ga koriste kompanije koje hoće da stvore buntovničku sliku o svom brendu. Muškarcima se dosta lakše može prodati ovakva vrsta humora nego ženama. Samo se setite masnih viceva i koliko muškarci više uživaju u njima.

Emocije u marketingu

 

Cilj marketara je da što bolje razumeju psihu kupaca, jer će im na taj način najlakše prodati proizvod. Postoji veliki broj naučnih radova i istraživanja koja su sproveli naučnici ili eksperti, koja nam nude uvid u ponašanje ljudi u određenim situacijama. Ali, trebalo bi imati u vidu da nekoliko emocija koje su spomenute u ovom članku ne mogu definisati celokupno ponašanje pojedinca.

Smatram da je iznenađenje, bilo pozitivno ili negativno, veoma važno. Ono pokreće ljude iz njihovih ustaljenih navika i utiče na njih da dele sa drugima određeni sadržaj.

Šta vas najviše pokreće kada se odlučite da podelite nešto sa vašim prijateljima na Facebook-u ili Twitter-u?

 

Završio Ekonomski fakultet na smeru Marketing i master studije na smeru Poslovni informacioni sistemi. Internet marketingom se bavi preko godinu dana i posebno je zainteresovan za email marketing i SEO optimizaciju. Obožava sport i nutelu jede isključivo velikom kašikom.
1 comment

Leave a comment: